BLOG

Signalizacija kao luksuz

U poslednje vreme stičem utisak da je signalizacija postala veliki luksuz. Pod signalizacijom podrazumevam davanje žmigavca (iliti migavca kako ko voli), kojim signaliziraš drugim učesnicima u saobraćaju da nameravaš da nešto uradiš, tako da se ne iznenade i blagovremeno reaguju. Ajde i da je to samo moj utisak, ali nauka i statistika kažu drugačije.

Istraživanje sprovedeno 2012. godine od strane SAE International pokazalo je da 48% vozača ne daje signal kad menja traku a 25% kad skreće. Svaki slučaj nedavanja signalizacije predstavlja potencijalni rizik u saobraćaju, a procena je da bi se sprečilo 1-3 miliona saobraćajnih nesreća godišnje ako bi se eliminisala ova pošast.

Evo celo istraživanje: 2012_01_0261

Kao razlog ili uzrok svega ovoga nameće se samo jedan – bole ih kurac.

Ma nije to mnogo bitno, misle oni, šta ću ja tu da se mučim. A sad smo videli da je bitno.

Pored toga, nema tu mnogo šta da se naprežeš. Čak je dovoljno kad okrećeš volan da nehajno zakačiš ručicu i ono se uključi.

"Jebote, stvarno nije teško!"
“Jebote, stvarno nije teško!”

 

Kad treba davati signalizaciju?

1. Kad skrećeš (!)

2. Kad menjaš traku

3. Kad se isključuješ iz kružnog toka

4. Kad staješ

5. Kad pretičeš

Ako ti to do sad nije jasno u čemu je ovde problem i zašto treba da daješ signalizaciju, onda si kompletni retard koji samo nekim čudom još uvek nije prošao kao ovaj vozač u filmu “Shoot ‘Em Up” kome Clive Owen jebe mater. A bolje bi bilo da jeste.

 

Pored postojećih ne baš uspešnih kampanja “Kad pijem – ne vozim” i “Kad voziš, parkiraj telefon”, trebalo bi pokrenuti i novu pod sloganom “Ne daj da ti Clive Owen jebe mater – daj signal”.

Uspeh zagarantovan.