BLOG

Brojač putnika – zanimanje budućnosti

Šta uopšte radi brojač putnika, zapitao bi se svaki iole razuman čovek. To je svakako bilo prvo što sam se ja zapitao kad sam prvi put čuo za to. Nakon opsežnog istraživanja, sa sigurnošću mogu da kažem da brojač putnika, najjednostavnije rečeno – broji putnike. Ko bi reko. Ponovo, svaki iole razuman čovek bi se zapitao koji će mu to kurac? E, na ovo pitanje već ne postoji racionalan odgovor. Najbolje bi bilo da brojače prihvatimo kao realnost i pređemo preko toga jer su oni tu i nikuda ne idu.

Pogledajmo kako izgleda uobičajen radni dan u životu jednog brojača.

Tramvaj broj 2
Tramvaj broj 2

 

Sreda poslepodne. U tramvaju jedan Brojač i jedan Starac.

Brojač putnika. Mlad čovek. Ambiciozan. Student. Bolonjac. Produžili bolonjcima još jednu godinu, i automatski ga zajebali. Po principu lako ćemo, umesto da diplomira ko čovek, zabole ga. Ima vreme. Ćale zajebo da daje lovu, pa je jadni Brojač, u to vreme još uvek samo student, bio primoran da nađe nešto da ne bi crko, pa rešio da se oproba u perspektivnoj branši brojača putnika.

Starac. Penzioner. Komunjara. Proveo u državnoj firmi ceo radni vek. Voli da se priseća slavnih vremena komunizma kad nije bio ni kurac na biciklu, al’ su ljudi plaćani da ništa ne rade a imali love kol’ko ‘oće. Ništa nije postigo u životu, ništa nema, al’ deluzionisan kao i svaki starac da je mudo i zaslužni građanin. Revnosno se ponaša u skladu sa tim. Nosi kapu.

– Kartu.

– …

– Čiča, kartu!

– A?

– KARTU ČIČA!

– …ne čuje čiča dobro sine, koju Martu?

– Kartu bre, čiča. Prekobrojan si ko Milena Dravić. Nemaš kartu!

– Aaa, kartu. Evo silazim odma’ još še-sedam stanice samo:) Valjda će pustiš čiču:)

– Ne može bre čiča, ću izgubim poso. Em što radim za bedu pa i to da ne’am. Neću i’am ni za leba!

– Jeste jeste, nema ništa od državu. Sve pokradoše i uništiše ovi lopovi… Eee, kako se nekad živelo…

– Me zajebeš ti s to što znaš, nego daj pare il’ ideš napolje!

– Mnogo si ti bezobrazan, u moje vreme se znalo, poštuj starijeg – ja sam stariji i ima da me poštuješ!

– A ja sam jebiga student, intelektualna elita, budućnost ovog društva i države…

– Studenti govna…

– Pa jebem li ti kosku komunističku, ja da te brojim a ti da me psuješ! Zbog tebe i takvi sam puko na faks ko oblanda!

– Ti će psuješ druga Tita oca li ti jebem banditskog! *skida kapu* Dođi čiča ti pokaže!

– Mrš napolje mamu ti j*bem!

 

Ubrzo Brojač biva uhapšen. Ispostavlja se da nije dozvoljeno šutirati starca koji nema kartu. Ko bi reko. Pojavljuju se nove informacije od značaja za slučaj. Brojač putnika opsednut brutalnim tučama! Najsavremenijim policijskim metodama, na njegovom Facebook profilu nađeni brojni snimci tuča iz raznih delova sveta u kojima se pretpostavlja da je učestvovao ovaj Brojač. Otkriveno je i da je lajkovao fan pages “Counter strike” i “Call of duty”, pa se osnovano sumnja da je planirao terorističke napade u zemlji i hteo da od prve brojačke plate kupi kartu i otputuje u Ukrajinu da učestvuje u još jednoj tuči.

Sreća je u nesreći da Srbija još uvek ima ovakve starce, inače ko zna šta je sve u stanju bio da uradi ovaj opasan Brojač.

Brojački pogled
Brojački pogled

 

Starac biva primljen od strane Vučića u zgradi vlade. Proglašavaju ga za heroja (narodnog) i kao nagradu dobija mesto u prvom redu na prvoj narednoj vojnoj paradi. Starac umire. Od sreće.

"Ko ovaj da budem."
“Ko ovaj da budem.”

 

Još jedan starac heroj, još jedan mlad život izgubljen, još jedan poraz Srbije. Da.